Грађанско васпитање, осми разред – Илинка Милетић

Добар дан драге моје и драги моји. Прошло је више од месец дана од нашег сусрета на часу. Недостајете ми. Много.

Била сам стрпљива (мада, признајем, није ми било лако), да добијем термин и могућност да вам се јавим и шаљем материјале који прате наставне јединице. Као што знате, предност увек имају предмети који се полажу на завршном испиту као и они који се бројчано оцењују. Од сада, па до краја школске године, сваке недеље ћу слати прилоге прилагођене наставним темама.То ће бити кратки филмови које су снимили ученици вашег узраста или мало старији, као и текстуални материјали. Углавном ћу вам прослеђивати линкове ка тим филмовима и текстуалним материјалима. Можете их погледати када имате времена, жељу  и вољу да то учините. Ако имате потребу, као на часу, да кажете своје мишљење, коментар, питање – ту сам.

Замислите да смо у кабинету …постављам вам, за мене, најважније питање:
Како се осећате сада,у овом тренутку?
Замолићу вас, као на часу, да се умирите и дођете у контакт са вашим осећањима.
Шта је то живо у вама, на нивоу срца, душе?
Које осећање или осећања су најприсутнија?
Можете их рећи наглас.. у себи… неком блиском …питајте и њих како се осећају (ако сте у стању да их заиста чујете,прихватите то што вам кажу). Можете,ако вам то није довољно,да осећања пренесете на папир (запишите их, нацртајте, представите бојом…).
Нека остане траг. Можете то урадити за сваки дан па направити једну „емотивну линију“.Нешто, као дневник осећања. Знате како смо то радили – без осуђивања или процењивања. Онако како јесте .
Волела бих, ако то урадите,да сачувате и донесете када кренемо у школу. Свакако ћемо тај први час (или, ако буде потребно и више часова), говорити о томе.Ко жели…
На данашњи дан, 22. априла, обележавамо два значајна догађаја:
Први од њих је Дан планете земље.
Установљен је 1970 .године у САД, након еколошке акције, а обележава се широм света од 1992. када је на Конференцији Уједињених нација  о животној средини у Рио  де Жанеиру  установљен дугорочни Програм  за промоцију одрживог развоја.
Данас, када је готово цео свет застао услед проглашене пандемије, циљ повећања свести људи о угрожености животне средине постао је императив.
undefined
Дан планете Земље. Мајке Земље, са свим богатствима које нам тако несебично дарује. Верујем да ће ваше генерације ценити то богатство и полако је враћати у стање  у коме је била пре само педесетак година.
Да ћете моћи ви и ваша деца, деца ваше деце, пити чисту воду, удисати чист ваздух, јести здраву храну…
Да ћете на имањима ваших предака (срећан је ко још увек има своје парче раја у селу), моћи убрати непсркану воћку, сејати и убирати летину, имати своје поврће…седети у миру испод липе, старог храста или, лежати на трави и гледати у дивно, јасно плаво небо…..водити бригу о животињама и неговати  их …
Могуће је. Са вашим генерацијама је могуће. Верујем у  то.
Да будућност буде другачија од оне  коју  сте гледали кроз филмове на часовима.
Шта ми чинимо планети? Шта једни другима?
undefined
Други је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату
22.април је, исто тако, и Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. У Србији се обележава сваке године и посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској, у окупираној Југославији.Тај дан је изабран као подсећање на то што су, у ноћи између 21. и 22. априла 1945 .године, две групе са више од 1000 затвореника, покушале пробој из усташког концетрационог логора Јасеновац (тачније из логора Доња Градина и логора Кожаре).Спасило их се само око 100. НДХ је била једина држава која је имала посебне логоре за децу кроз које је прошло преко 33000 деце, углавном српске. Деца са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села.                                                                                  
Диана Будисављевић, девојачко презиме Обексер, хуманитарка је аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила 15.336 деце из усташких логора смрти. Ова акција је била једна од најтежих и по броју спасених једна од најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату. Умрло је 3.254 деце, током спасавања или одмах по напуштању логора, исцрпљено тортуром, глађу и болешћу, док је више од 12.000 избављене деце преживело рат.
undefined
Говорећи о Диани Будисављевић и одајући пошту страдалим жртвама, планирали смо ићи на пројекцију играно-документарног филма „Дневник Диане Будисављевић“.

Нисмо били у могућности ове школске године.
ИМАМО ПРИЛИКУ ДА ГА ГЛЕДАМО ДАНАС, 22. АПРИЛА – РТС У 21 час.
Надам се и желим да вечерас, заједно, у својим кућама, гледамо ову телевизијску премијеру филма.
Додатак: – невероватна прича Еве Кор о времену које је као десетогодишњакиња провела у Аушвицу са сестром близнакињом.- погледајте филм о Еви Кор
undefined
МЕДИЈИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ
Како се осећате сада?
Замолићу вас да дубоко удахнете (полако), задржите дах и полако издахнете.Ако вам то прија, можете урадити више пута. Можда неће одмах бити лакше, али пробајте. Ако сте то урадили више пута, покушајте осетити шта је то живо у вама, на нивоу душе…Која осећања су присутна? Можда емотивни кластер? Дозволите да буду ту , да вас преплаве. И пустите да оду…полако.

Ближи вам се упис у средњу школу. И то не у било каквим условима. До сада сте успели да већину задатака реализујете на најбољи начин. Честитам вам на томе!
undefined
 Жао нам је што сте лишени  оних најлепших тренутака које осмаци доживе  на крају школске године. Пролазак кроз школу, мајице са слоганима, аплаузи и искрени осмеси свих запослених и ученика млађих разреда. То је увек емотиван доживљај. Нећете га  имати, али имате оно што друге генерације нису – искуство више. Тест живота који сте положили са највишом оценом! Настављање учења на другачији начин, обавеза да се све постигне, дилеме да ли ћете и када у школу, да ли ће и када бити упис и на који начин. Било је много питања и опречних информација. Чини се да је  сада све извесније. Да ли је? Ви сте већ  увежбани  да такве информације ,,филтрирате“. То је једна од тема која је требало да буде реализована на часу кроз симулацију. Живот се показао као најбољи учитељ, без симулације. Убрзано сте учили и оно што ниједан план не може да предвиди. Већина је и то успешно савладала. Да се такво нешто оцењује, оцене би биле у највишем рангу.
undefined
Пре него пошаљем материјале за наставне јединице које је требало да реализујемо до краја школске године (можете их погледати када вам буде одговарало), имам потребу да вас подсетим на оно што сам говорила док сте били у седмом и осмом разреду  о  уписивање у жељену школу. Знамо да бисте сви волели  да то буде школа која је ваш први избор на листи. Можда се и оствари. Мира вашег и радости ради, нека буде тако.

Помињала сам  искуства  и патњу ваших старијих другара  који су уписани у школу која им је била други или трећи избор . Неки од њих исказали  су упорност и прешли у школу коју су желели. И било им је добро. Другима, који су то исто урадили, и није. Очекивања су довела до разочарања, а  разлози су разни. Они, који су остали у школама другог или трећег избора, без обзира на почетну тугу и отпор, уклопили су се. После првих месец дана и упознавања новог друштва, професора, атмосфере у школи, било им  је толико добро и лепо да су остали у тим школама. Мотивисани,постизали су бољи успех од оног из основне школе. Знате да су искуства индивидуална, само ваша.Поређења нема.Најбитније је прихватити став да нема грешке. Све је добро. Какву год одлуку да донесете и све што ће се даље догађати, најбоље је за вас у том тренутку. Најбоље! К.Г.Јунг каже: ,,Све зависи од тога како гледате на  ствари, а не какве су оне саме по себи. Наша понашања обликују наша претходна искуства и наше будуће тежње, можемо сагледати једну исту ситуацију на безброј различитих начина“.  ,,Привилегија живота је да постанете онај ко сте заиста“.
Видећемо се ускоро!

За почетак, шаљем вам и препоручујем да одгледате, документарни филм  ,,Слобода је бити свој“ (клик на наслов филма), који су снимили ученици Економско-трговачке школе из Крушевца.
МЕДИЈИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ – УЛОГА МЕДИЈА У ЖИВОТУ ЉУДИ            
Подсетићу вас да смо разговарали на тему  „Медији у сваременом друштву“ .
Дошли смо до разумевања њиховог  значаја, улоге и моћи  коју имају  у
формирању представа о реалности.
Говорили смо о томе како нам дан почиње  и које медије користимо…
У  приручнику (водичу) који вам препоручујем имате на систематичан,
на први поглед  једноставан а прегледан начин, изузетно добро описано
све оно што су наше теме о медијима.
Замолићу вас да, када будете имали времена, за почетак прочитате странице
које вам сугеришем ( 7 – 12).
Приручник можете скинути овде или кликом на слику испод.

undefined
Можете, наравно, уколико  вас заинтересује, прочитати све одмах.
За данас бих вам препоручила историјат медија..   
                                                            
Погледајте и неколико видео-прилога на тему медијска писменост:
Новинарска радионица – медијска писменост
Моћ и ауторитет мас-медија
Медијска писменост
МЕДИЈИ  КАО ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈА И ДЕЗИНФОРМАЦИЈА
Чувено правило  о томе шта свака вест треба да садржи, утврђено је у САД
крајем деветнаестог века.
Одговоре  на пет питања које почињу са W
:
Who?(Ко?)
What (Шта?)
When (Када?)
Where (Када?)
Why (Зашто?)
Први прилог је увод за следеће.
Надам се да ће вас заинтересовати да их одгледате до краја.

Видео – Медијска писменост
Погледате и следећи видео, јер су у њему на исцрпан начин објашњени сви
појмови и суштина информација и дезинформација

Видео – Препознајте лажне вести и дезинформације
А потом и остале:
Видео – Лажне вести
Видео – Медиско описмењавање
Видео – Живимо полуистину
Видео – Сви креирају лажне вести
TAЧКА ГЛЕДИШТА И ОБЈЕКТИВНОСТ ИНФОРМАЦИЈА
Подсетићу вас на радионицу на којој  сте, из улоге једног од ликова  (прича о саобраћајном удесу), писали извештаје : улога саобраћајног полицајца на семафору; возача аутомобила  који је прошао раскрсницу иако је било црвено светло на семафору, ударио у ограду и поломио је; очевидаца – баке која је шетала свог пса и оца ( или мајке) који/ја  је водио/ла дете у вртић . То је био увод у тему „Тачка гледишта и објективност информација“. Ваше изјаве су се разликовале, и разговарали смо  о томе зашто су биле различите. Шта је све утицало на објективност  и веродостојност извештавања.
Да се подсетимо  значења појмова:
Информација (Лат.informatio   informare обликовати)
1. обавештење, податак, саопштење, извештај
2. елемент знања,  податак  који се може пренети и обрадити  у компјутерском систему
(Иван Клајн и Милан Шипка – Велики речник страних речи и израза; Прометеј, Нови Сад 2007.)
Објективан (лат. objectivus ) који се тиче објекта – независан од субјекта и субјективног мишљења, предметан, стваран,истински, непристрасан,праведан.
фиг.  непристрасност, праведност, неитралност.
Субјективан ( лат. subiectivus) 1.а) који  проматра, расправља, расуђује са свог  становишта или из угла  сопственог интереса б) који није објективан, који је пристрасан.  2. који се односи на субјекат, који припада субјекту, који садржи субјекат.
(Иван Клајн и Милан Шипка – Велики речник страних речи и израза; Прометеј,Нови Сад 2007.)
На основу примера који сте радили ,примера из видеа који следи, из свакодневног живота , знате да различите особе могу извући различита значења  из истог текста или информације. Претходно смо се подсетили значења речи објективан и субјективан.
Видео – Угао гледања
Дакле, свако,из свог угла, своје тачке гледишта  ( а на то утиче више фактора као нпр, вредности, стандарди, ослањање искључиво на сопствена чула, емотивни упливи…) види тај догађај. И то је очекивано, природно. Тако исто раде и други – гледају из свог угла, па се дешава несагласје .Тешко је постићи савршену објективност.  
undefined
ДВЕ ПТИЦЕ
                          Написао  Х. Отеро, из „Параболе на миран начин“
Две птице су биле веома  срећне на истом дрвету , (жалосној) врби. Једна од њих је стајала на једној грани на највишем делу врбе ; друга је била ниже где су се гране преплитале.
После неког времена , птица смештена у највишем делу дрвета  рече, да би пробила лед : „О, како је дивно ово зелено лишће!“
Птица, која   је стајала на грани  ниже, протумачи ову изјаву  као провокацију. Он одговори на одсечан /осоран начин: „Јеси ли слеп? Зар не видиш да је лишће бело?“
Птица на горњој грани  узнемирена узрујано одговори: „Ти си тај који је слеп! Лишће је зелено!“
Друга птица, са доње гране, кљуна подигнутог на горе,одговори: „Кладим се у  своје перје из репа да је лишће бело. немаш ти појма.“
Птица на врху осети како почиње да кључа  и без премишљања скочи доле  на исту грану на којој је стајао његов супарник да га научи лекцију.
Друга птица се ни  не помери. Њих двојица су стајала веома близу један  наспрам другог. Њихово перје  је било накострешено од беса . И као што им је био обичај, обојица погледаше на горе пре него што су отпочели тучу/борбу.
Птица која је слетела са горње гране рече прилично запрепашћено:“ Како чудно! Погледај  лишће, оно је бело!“ И он позва свог друга:“ Дођи  горе на место на коме сам ја стајао раније.“
Они одлетеше  на највишу грану на врби и овога пута рекоше заједно: „Погледај лишће, одавде изгледа зелено!“
Помак се дешава када постанемо свесни сопствене  тачке гледишта а затим покушамо да исти догађај сагледамо са  других тачака гледишта (чули сте друге шта говоре о том истом догађају, њихове мотиве, емоције,искуства…).Често смо користили израз „да изађемо  из својих и уђемо у туђе  ципеле“, да „видимо“ како то изгледа из угла те особе, децентрирамо се.
Децентрација  управо значи то – уложити напор  да се из туђег (другог) угла (а за нас може бити непознатог или неуобичајеног), осмотри нека ситуација  како бисмо боље разумели поступке других или ситуацију . Тада ћемо можда да другачије реагујемо. Свакако да то није лако постићи, али је веома битан процес развоја свакога од нас, па и друштва у целини.
undefined
Када све  ово знамо, питање објективности извештаја у медијима прелази у сферу одговрности  појединца ( уредника ,новинара). Тада он прави избор шта, како и где ће нешто приказати. Одговорни су за избор начина на који ће се неки догађај  бити представљен  јавности. Медијски садржаји имају емоционалне, моралне, естетске аспекте, па могу утицати на ту исту јавност и изазвати њене реакције.То може бити цела палета емоционалних реакција (новинари често пишу само из једне перспективе са намером да код гледалаца изазову одређене емоције), утичу  на просуђивање . Појединац ће, свакако, морално вредновати оно што се налази на нивоу његове душе или свести. Медији често производе истину уместо да је преносе (знате како се може у монтажи нешто креирати). Неопходно је информације из медија,узимајући у обзир све наведено, примати са резервом и критички. Да ли увек проверимо информацију коју делимо са другима? Да ли је истинита и како знамо да јесте? Да ли је проверимо па  шаљемо даље, или је одмах шаљемо као истиниту?
Данас је, теже него пре „филтрирати“ информације ,јер смо преплављени њиховим обимом. Проблем је како уопште препознати ону праву, потпуну и истиниту информацију. 

Чинило ми се битним, као илустрацију свега написаног, да наведем делове текста  „Како медији у Србији оснажују дискриминацију маргинализованих група“,
Иване Атанацковић, објављеног 4. новембра 2019, године у листу „Данас“.
“ Медији могу да укажу на проблем дискриминације , али исто тако могу и да се нађу у улози дискриминатора формирајући или оснажујући већ постојеће предрасуде о одређеним друштвеним групама“.
“ Иако у непрофесионализму сензационалистичким извештавањима предњаче таблоиди, пракса показује да и такозвани референтни и озбиљни медији често  греше. Стога се поставља питање  да ли новинари и новинарке  довољно познају Кодекс  новинара Србије и законе, или су пак довољно упознати са новинарским постулатима  али их свесно не поштују.“

“ Већина новинара и новинарки не обрађује теме о равноправности  и дискриминацији , а чак и када  одређене редакције имају разумевања за ове теме, предност добијају оне  које доносе публицитет“. „Грешке се јављају када се новинари не придржавају кодекса своје професије, а то значи да претпоставка и лажне информације представљају као чињенице, износе предрасуде и стереотипе и личне ставове, занемарују основна људска права или од „обичних“ догађаја праве сензацију“.

„Зато сваки новинар , и још важније, уредник, мора стално да има на уму  оквире  изван којих престаје професионализам и почињу сензационализам и таблоидност, сматра професор  новинарства на Факултету  политичких наука  проф   др Веселин Кљајић. „Грешке понекад настају из незнања, понекад  из немара , понекад у брзини, али свакако  из нечег што  се збирно зове непрофесионализам“, објашњава Кљајић“.

„Он додаје  да се бројни овдашњи медији, уместо стандардима и правилима професије, најчешће воде кликовима, тиражом и рејтингом не размишљајући о утицају на судбине људи о којима извештавају . И управо тада, према речима професора Кљајића, настпа неопростиво и ненадокнадиво повређивање оних који су у огромном броју случајева већ жртве“. „Када је неко већ жртва наша првенствена улога  јесте да покушате да је макар заштитите  ако је већ морала да прође  то што је прошла, било да се ради о детету, о мањинској групи различитог сексуалног опредељења, женама, старима…А не да од жртве правите додатну жртву“, истиче Кљајић“.
“ Највећи  проблем  је то што приликом извештавања  о осетљивим и маргинализованим  друштевним групама  медији немају амбицију да истраже шта је  узрок  њихових проблема, какве су последице, ко је одговоран, где се догађају пропусти и што је најбитније – како унапредити  њихов положај у друштву . То је суштина и основни циљ новинарства да извештавање изазове реакцију надлежних и свих других који могу да помогну да се неки проблеми о којима пишемо решавају или бар ублаже.

Већину   медија, међутим, то не занима и тиме се не баве. Занимају их  сензационалистички наслови, изазивање емоција   код публике и што више  узнемирујућих детаља јер то доноси  већу читаност . Такав приступ  угрожене појединце  још више маргинализује  јер не доприноси решавању  њихових проблема , а истовремено се  злоупотребљавају њихове  личне приче ,што им наноси  додатну штету“ објашњава Недељковић ( Марко Недељковић,председник ЦЕПРОМ-а).

„Новинар је дужан да поштује  и штити права  и достојанство деце, жртава злочина , особа са хендикепом и других угрожених група“ , наводи се у Кодексу новинара Србије“.
„Међутим, константним дискриминаторним извештавањем многи медији у нашој земљи крше људска права особа о којима извештавају , као што су право на достојанство, право на заштиту идентитета, право на изражавање и информисаност, право на квалитетан садржај у медијима“.

„Драгана Бјелица  (УНС) сматра да је у циљу заустављања стереотипног и дискриминаторног медијског приступа потребно реаговати на свако кршење новинарксог Кодекса и закона . „Потребно је да се оштећени , односно организације  које секторски штите  различита права, жале Савету за штампу  и Регулаторном телу  за електронске медије , с тим да регулаторном телу можемо  сви да се жалимо а не само оштећени , када уочимо да је закон прекршен“.
Видео – Углови гледања на другачији начин
Видео – Маркетинг – 28314 Years Before Commercial
И за крај, може и на  енглеском  језику:
undefined

.

.