Грађанско васпитање, пети разред – Илинка Милетић

Добар дан драге моје и драги моји. Прошло је више од месец дана од нашег сусрета на часу. Недостајете ми. Много.

Била сам стрпљива (мада, признајем, није ми било лако), да добијем термин и могућност да вам се јавим и шаљем материјале који прате наставне јединице. Као што знате, предност увек имају предмети који се полажу на завршном испиту као и они који се бројчано оцењују. Од сада, па до краја школске године, сваке недеље ћу слати прилоге прилагођене наставним темама.То ће бити кратки филмови које су снимили ученици вашег узраста или мало старији, као и текстуални материјали. Углавном ћу вам прослеђивати линкове ка тим филмовима и текстуалним материјалима. Можете их погледати када имате времена, жељу  и вољу да то учините. Ако имате потребу, као на часу, да кажете своје мишљење, коментар, питање – ту сам.

Замислите да смо у кабинету …постављам вам, за мене, најважније питање:
Како се осећате сада,у овом тренутку?
Замолићу вас, као на часу, да се умирите и дођете у контакт са вашим осећањима.
Шта је то живо у вама, на нивоу срца, душе?
Које осећање или осећања су најприсутнија?
Можете их рећи наглас.. у себи… неком блиском …питајте и њих како се осећају (ако сте у стању да их заиста чујете,прихватите то што вам кажу). Можете,ако вам то није довољно,да осећања пренесете на папир (запишите их, нацртајте, представите бојом…).
Нека остане траг. Можете то урадити за сваки дан па направити једну „емотивну линију“.Нешто, као дневник осећања. Знате како смо то радили – без осуђивања или процењивања. Онако како јесте .
Волела бих, ако то урадите,да сачувате и донесете када кренемо у школу. Свакако ћемо тај први час (или, ако буде потребно и више часова), говорити о томе.Ко жели…
На данашњи дан, 22. априла, обележавамо два значајна догађаја:
Први од њих је Дан планете земље.
Установљен је 1970 .године у САД, након еколошке акције, а обележава се широм света од 1992. када је на Конференцији Уједињених нација  о животној средини у Рио  де Жанеиру  установљен дугорочни Програм  за промоцију одрживог развоја.
Данас, када је готово цео свет застао услед проглашене пандемије, циљ повећања свести људи о угрожености животне средине постао је императив.
undefined
Дан планете Земље. Мајке Земље, са свим богатствима које нам тако несебично дарује. Верујем да ће ваше генерације ценити то богатство и полако је враћати у стање  у коме је била пре само педесетак година.
Да ћете моћи ви и ваша деца, деца ваше деце, пити чисту воду, удисати чист ваздух, јести здраву храну…
Да ћете на имањима ваших предака (срећан је ко још увек има своје парче раја у селу), моћи убрати непсркану воћку, сејати и убирати летину, имати своје поврће…седети у миру испод липе, старог храста или, лежати на трави и гледати у дивно, јасно плаво небо…..водити бригу о животињама и неговати  их …
Могуће је. Са вашим генерацијама је могуће. Верујем у  то.
Да будућност буде другачија од оне  коју  сте гледали кроз филмове на часовима.
Шта ми чинимо планети? Шта једни другима?
undefined
Други је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату
22.април је, исто тако, и Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. У Србији се обележава сваке године и посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској, у окупираној Југославији.Тај дан је изабран као подсећање на то што су, у ноћи између 21. и 22. априла 1945 .године, две групе са више од 1000 затвореника, покушале пробој из усташког концетрационог логора Јасеновац (тачније из логора Доња Градина и логора Кожаре).Спасило их се само око 100. НДХ је била једина држава која је имала посебне логоре за децу кроз које је прошло преко 33000 деце, углавном српске. Деца са Кордуна, Козаре, хрватских и босанских села.                                                                                  
undefined
Диана Будисављевић, девојачко презиме Обексер, хуманитарка је аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила 15.336 деце из усташких логора смрти. Ова акција је била једна од најтежих и по броју спасених једна од најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату. Умрло је 3.254 деце, током спасавања или одмах по напуштању логора, исцрпљено тортуром, глађу и болешћу, док је више од 12.000 избављене деце преживело рат.
undefined
Говорећи о Диани Будисављевић и одајући пошту страдалим жртвама, планирали смо ићи на пројекцију играно-документарног филма „Дневник Диане Будисављевић“.

Нисмо били у могућности ове школске године.
ИМАМО ПРИЛИКУ ДА ГА ГЛЕДАМО ДАНАС, 22. АПРИЛА – РТС У 21 час.
Надам се и желим да вечерас, заједно, у својим кућама, гледамо ову телевизијску премијеру филма.
Додатак: – невероватна прича Еве Кор о времену које је као десетогодишњакиња провела у Аушвицу са сестром близнакињом.- погледајте филм о Еви Кор
undefined
ТОЛЕРАНЦИЈА
Како се осећате сада док ово читате?
 
Ево, прођоше два месеца од нашег сусрета. Верујем да сте успели да се организујете и пратите редовно наставу свих предвиђених предмета. Верујем и да сте успешно одговорили на захтеве који су пред вас били постављени. Знам и да вам није било лако, као ни вашим родитељима и наставницима. Сви смо били на истом задатку – животном и школском.
undefined
Предстоје лепи, топли дани. Време за завршавање обавеза и много више дружења,  боравка на сунцу, ваздуху, више радости и игре.

Послаћу вам, у наредне две недеље, све оно што је требало да радимо кроз интерактивне радионице. Можете прочитати и одгледати прилоге када желите (ових недеља, током лета – када будете расположени и заинтересовани). Волела бих да запишете, да не бисте заборавили, питања, дилеме, коментар на део реченице или филма. Када се будемо видели од септембра, планирам да за два месеца пређемо све радионице и разговарамо  о томе. Знате да ценим ваше мишљење, знање и искуство. После свега, ваше искуство је још веће. Радујем се поновном сусрету!
undefined
До краја школске године планирана је обрада следећих тема:                                
Толеранција, стереотипи и предрасуде, дискриминација, сукоби и начин решавања сукоба. Последња два месеца била су резервисана за истраживање проблема у школи, трагање за решењем, планирање и извођење акције. То ћемо урадити наредне школске године. Читајући и гледајући филмове, могуће је  да ћете доћи до идеје за истраживање.
undefined
До нашег поновног сусрета и виђења, желим вам све оно што је најбоље за вас и ваше најдраже.

За крај – мало о ТОЛЕРАНЦИЈИ (клик на линк)

ВИДЕО МАТЕРИЈАЛИ О ТОЛЕРАНЦИЈИ:

Толеранција – шта заправо значи бити толерантан
Дан толеранције, први део
Дан толеранције, други део
Толеранција
СТЕРЕОТИПИ И ПРЕДРАСУДЕ
За почетак прича „НИСКИ И ВИСОКИ“ – Џон Мек Конел (John  МcCоnnеl)
Можете погледати прилоге (видео-материјале) о стереотипима и предрасудама.
На радионицама ћемо „проћи“ ситуације из живота…
ВИДЕО МАТЕРИЈАЛИ О СТЕРЕОТИПИМА И ПРЕДРАСУДАМА:
Предрасуде и стереотипи
Предрасуде
Додатак текст – СТЕРЕОТИПИ И ПРЕДРАСУДЕ
ДИСКРИМИНАЦИЈА
Diskriminare  на латинском језику значи правити разлику.
Прво да мало обновимо стереотипе и предрасуде и видимо какву везу
имају са дискриминацијом ( у једном делу се говори како је законом забрањена
у суседној земљи Босни и Херцеговини, али исти закони важе и у нашој земљи.
У свим демократски уређеним државама дискриминација је законом забрањена.
Видео – Предрасуде и стереотипи као узрок дискриминације
Надам се да ће вас следећи видео-прилози заинтересовати и да ћете их погледати:
Видео – Шта је дискриминација
Видео – Како се системски борити против дискриминације
Видео – Дискриминација, Нинина прича
СУКОБИ И НАЧИНИ РЕШАВАЊА СУКОБА
Вебстеров речник /1966) конфликт изворно дефинише као „борбу, битку или тучу, што значи  физичку конфронтацију између појединаца“.

Конфликт (лат. conflictus  сукоб од     confligere – сударити се) 1. оштро супростављање , сукоб, расправа, 2. оружана борба, рат, дуготрајно ратно стање.
(Иван Клајн и Милан Шипка  „велики речник страних речи и израза; Прометеј, Нови Сад 2007)

Конфликт – сукоб, судар ,борба, спор, свађа, трагичан конфликт  сукоб закона или дужности  у коме пропада један људски живот. (Милан Вујаклија, Лексикон
страних речи и израза, Просвета, Београд, 1980.године).

На основу дефиниција али и асоцијација на реч  „сукоб“ за многе људе он је синоним за реч „насиље“, неред, па има негативну конотацију . Неопходно је схватити да насиље није исход свих сукоба. Сукоб је животна чињеница ,његов саставни део , било да се дешава у нама самима или у продици, школи, на послу, тренинзима, превозу…Сукоби су потребни за развој појединца. Начин  на који се дете, касније одрасла особа, понаша у сукобу, важан је део његове личности.
                                                                                                                                  
Сам по себи, сукоб није ни добар нити лош. Оно што може бити добро или лоше су последице , а оне су позитивне или негативне. Негативне су, нпр. поремећај муђуљудски односа (са друговима у одељењу); „попуштање“ у учењу и завршавању обавеза (то доводи до лошијег успеха); незадовољство; негативна осећања….тиме сукоб постаје средиште око којег се  све дешава, па постаје важнији од учења и рада.                                                                                     

Оно што су позитивне последице сукоба је смањење напетости ( у одељењу, са друговима/другарицама) када је конструктивно решен; боље прилагођавање променама; свест да се сукоб решио на најбољи могући начин за све,  већа самосвест….                                                                              

Нема напретка без суочавања са ситуацијом јер се тада идентификује проблем. Битно је  на који начин  сагледавамо конфликт, како га анализирамо, решавамо и какве поуке  и искуства из њега извлачимо.                                                                                                               
Сукоб има конструктивни потенцијал (најбоље се види у овом кинеском знаку).

undefined
Дакле, носи у себи могућност развоја, разјашњавања односа, ставова,интереса, разрешавања ситуације…

Вештина решавања сукоба спада у битне животне вештине. Категорије „осећања“, ствари“, „идеја могу да се употребе за  класификацију  сукоба.

Сукоби око ствари се јављају  када две или више особа или страна  желе  објекат,материјал или ресурсе (простор), а чега нема довољно за све (или има али једна страна жели већи део или све). Тада се особа (особе) фокусирају на оно што желе да добију и све ресурсе усмере на то. Уместо на проблем, фокус се усмерава на особу (особе). Најчешће се дешава да се снаге троше на спречавање друге особе (особа) да дође до жељеног циља, а не на решењу проблема.

Сукоби око осећања  – тичу се људских потреба  за пријатељством, љубављу, самопоштовањем, моћи, статусом, пажњом, дивљењем,признањем,…Сваки човек има неку од ових   потреба. Као што их имају појединци, тако их имају и групе људи или земље. Сукоб настаје када се те потребе незадовољене, осећања повређена , оспорена или се не узимају у обзир.

Сукоби око идеја – тиче се веровања и вредности које човек, група људи или чак земља сматрају  најважнијим и фундаменталним . Често потичу од религијских уверења, културних традиција или политичких  система (сведоци смо сукоба кроз целокупну историју).  Ови сукоби могу бити и лични.

Једна од врста сукоба су и сукоби права. У којим ситуацијама  се то дешава?  Може да се деси сукоб када се једно исто право различито тумачи, а може и када се право једне особе сукоби са правом друге.
A сада…сукоб и начини њиховог ширења и решавања.
Видео-материјали:
Пример конфликта
Теорија везивања – како детињство утиче на живот
5 стратегија решавања конфликта (на руском)
Алгоритм решения конфликта в 5 шагов
Как избежать конфликтов правила 5 мудростей
Пример активного слушания
Conflict Management – Capturing Ideas

.